Ovakav naslov privlači pažnju i prvu pomisao na sadržaj tipa: "Uaaaaaa globalizam!" ili "Dole vlada!" ili "Rušimo skupštinu!" ili jbg, sve ono što vam je palo na pamet. Međutim, pogrešili ste!
U moru akcija organizovanih organizacija koje su organizovane da nas testiraju poput Anonymous-a i svakojakih drugih, cilj je da se vidimo, da vide da li išta smemo. Ako smemo išta? Ko to sme? A neki brojač beleži: Pera Probisvet, Živko Dozlaboga, Milica Bežodnje itd. a po potrebi će nas neki akcionari "nezavisni" (opet?) organizovati za neku konkretnu akciju. Naizgled bezazlen je "Ice Bucket Challenge" na koji su se mnogi odazvali širom planete. Da! Tu nas imaju.
Internet je snažno oružje na kome visimo vazda pa nam (kao) malo šta promakne. Reagujemo po tom Hiperpolisu k’o što bi po komšiluku. Živi smo ljudi pa valja (učestvovati) pomoći. Možemo! Trebamo! Ali... Poslušnost je rezultat dresure!
Negde je neko napisao da ne treba biti cilj osvešćivanje masa već osvešćivanje pojedinaca. Hmmm? Otkad znam za sebe imao sam nameru menjati sve što mi se ne sviđa na ovom svetu. Mogu se zakleti da sam činio sve da ga i promenim, a moram i priznati da sam malo šta promenio. Mnogo sam naučio ali i dalje znam da ne znam. Elem, ne može se svet menjati ukoliko se ja i ti ne promenimo. Kada bolje spoznamo sebe same lako i dobijemo zamorče zgodno za eksperiment. Sebe. Tada prvi put imamo prilike da menjamo ono što nam se ne sviđa. Naša prva revolucija. Uspemo li možemo krenuti dalje i na nekoj tabli napisati "Revolucija prva. Žrtva prva." Da. Da bi se išta dobilo mora se i šta izgubiti. Davno sam ja sahranio "onog" sebe a na ovog se i nisam baš privikao. Hmmm?
Radikalnijim metodama na sopstvenom oblikovanju treba izdvojiti sav životni vek a u pauzama poboljšavati drugo, drugog. Time se postiže efekat boljeg okruženja što nam olakšava delovanje na "bližnjem svom" (čitaj SEBI), a kada egoizam izađe na čistac i suočimo se s njim,shvatimo koliko smo mali i nebitni ali ne i bezvredni.
Nekada sam (sada već davno) uživao da poklanjam svašta nepoznatim ljudima bez ikakvog razloga i bez očekivanja nečega zauzvrat. Ne da sam to baš skrivao ali nisam mahao time kako sam sad neki dobrotvor, sponzor ili šta slično već želja za nabaciti nekome osmeh na lice bila mi je duševna hrana. Bio sam srećan što to činim a time i dovoljno nagrađen. Situacija u poslednje vreme se podosta promenila. Sebičniji smo. Mada sam zaista retko u situaciji da ikome mogu pomoći, desi se. Ali sada se hvalim time. Ništa se kod mene nije promenilo i hvalisanje mi ništa ne znači ali je efikasnije po okolinu. Hvalim se time da bih drugome skrenuo pažnju da slično može i sam učiniti.
Od jednog prijatelja, inače fantastičnog pisca, naučio sam da treba dozirati "obrok" koji potencijalni čitaoc može odjednom svariti. Čovek nema mogućnosti kao preživari ali ipak svojom voljom može pospešiti svoje biće na "replay".
P.S. Trudiću se da vas isprovociram kako bih vas naveo na reakciju. Pokušaću da probudim snivače u vama kako bi svoje snove počeli realizovati. Svaka uvreda sa moje strane nije zlonamerna. (nastavak u sledećem broju)
Podeli sa prijateljima:
EmoticonEmoticon